+ В А Р Т О Л О М Е Ј
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ АРХИЕПИСКОП КОНСТАНТИНОПОЉА — НОВОГ РИМА
И ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ
СВОЈ ПУНОЋИ ЦРКВЕ
БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР
ОД РОЂЕНОГ У ВИТЛЕЈЕМУ СПАСИТЕЉА ХРИСТА
Преподобна браћо архијереји,
Драга децо у Господу,
Света Црква данас прославља Рођење у телу вечног Сина и Слова Божијег, „Тајну која је била сакривена од постања света и нараштаја“ (Кол. 1, 26). У Христу се дефинитивно открива истина о Богу и човечанству, као што најбогословскије објашњава свети Кирило Александријски: „Ми смо људи по природи, а Он је натприродно произашао из човечанства, постао човек. Слуге Божије по природи смо ми као створења; Учинио је и себе слугом, натприродно се обуздавајући, када је постао човек. Али и обрнуто: Он је Бог по суштини – и ми смо богови, натприродно се уздижући кроз благодат, јер смо људи; Он је син по природи, и ми смо синови по положају, позвани на братство са Њим“ (Кирило Александријски, Ризница о Светој и Једносуштној Тројици, PG 75, 561).
„И познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јн. 8, 32). Господ наш Исус Христос је ”пут и истина и живот“ (Јн. 14, 6), Он је ослободилац човека „од ропства непријатељу“. Нема живота и слободе без Истине или ван Истине. Могућност да свом животу дамо смисао какав желимо није слобода, већ савремена верзија првобитног греха, самоограђивање човека у самодовољну и самоправедну независност, без осећаја слободе као односа са Богом и ближњима. Рођење Христово је време за самопознање, разумевање разлике између „Богочовека“ и „човекобога“, свест о спасоносном хришћанском учењу: „Не називамо Га обоженим човеком, него оваплоћеним Богом“ (Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, PG 94, 988).
Радосна вест о Рођењу Христовом ове године одјекнула је уз ратне бубњеве и звекет оружја у Украјини ,,која трпи страшне последице дрске и неправедне инвазије. За нас хришћане, сви ратови су братоубилачки и међуплеменски, као што је најавио Свети и Велики Сабор Православне Цркве: „последица зла и греха у свету“ (Мисија Православне Цркве у савременом свету, IV, 1). У случају Украјине, важне су речи Светог Григорија Паламе о крвавим сукобима тога времена међу православним верницима у Солуну: „Сви смо ми као заједничка мајка стекли свету Цркву и Православље, чија је глава и савршитељ Христос, истинити Син Божији, који није само Бог ваш, него и брат који благоизволи да буде и Отац.“ (Григорије Палама, О међусобном миру, PG 151, 10).
У личности Христовој изврши се „рекапитулација“ свега, објава јединства рода човечијег и светости човечије личности, отварање пута ка „подобију Божијем“ и миру „који превазилази сваки разум“ (Фил. 4, 7). Христос је „наш мир“ (Еф. 2, 14) и Њему је посвећен историјски чувени свети храм „Светог Мира“ [Агиа Ирини] у Граду Константиновом.
Наш Спаситељ назива „миротворце“ блаженима, јер ће се „синовима Божијим назвати“ (Мт. 5, 9) и предлаже идеју правде и љубави чак и према непријатељима. Православна црква на Божанственој Литургији моли се „за вишњи мир“ и „за мир целог света“. „Дај нам мир твој и љубав твоју, Господе Боже наш, јер си нам дао све“, молимо се прослављајући Дародавца свих добара, током Литургије Василија Великог. Ми, који смо све примили од Бога, дужни смо, као они којима је дато највише милосрђе, да се боримо за мир више него други људи, као што пише у Библији: „Коме је год много дано много ће се од њега искати“ (Лк. 12, 48). У том смислу, све што чине хришћани супротно овом принципу, није терет хришћанства, већ оних који делују преступајући Божанске заповести.
Никада у историји човечанства мир међу народима није био услов који се подразумевао, већ свуда и увек резултат надахнуте иницијативе, храбрости и самопожртвовања, отпора насиљу и одбацивања рата као средства за решавање разлика, сталне борбе за правду и заштиту људског достојанства. Допринос религија миру и помирењу је примарни критеријум за њихову поузданост. Без сумње, у верским традицијама постоји подстицај не само за унутрашњи мир, већ и за унапређење и успостављање мира у друштву, превазилажењем агресије у односима између појединаца и народа. Ова чињеница је посебно значајна у нашем времену у којем се промовише став да ће мир настати као резултат економског развоја, раста животног стандарда, напретка науке и технологије, дигиталне комуникације и интернета. Уверени смо да неће бити мира међу народима и културама без мира међу религијама, без дијалога и сарадње. Вера у Бога ојачава нашу борбу за свет мира и правде, чак и када се та борба сусреће са препрекама које се људским средствима не могу превазићи. У овом случају, неприхватљиво је да верски представници проповедају фанатизам и распирују пламен мржње.
Преосвећена и богољубива браћо и драга децо,
Христос се рађа – славите Га, Христос долази с неба – сретните Га, Христос је на земљи – узвисите се! По речима светог претходника нашег смирења на Престолу Цариградске Цркве, Григорија Богослова, прославимо рођење Спаситеља света са духовном радошћу, „не светском, него надсветском“, избегавајући „све што је сувишно и више од потребног; давајући гладнима и другима који траже, који су од исте земље и састава [са нама]“ (Григорије Богослов, На Богојављење, односно Рождество Спасово, PG 36, 316). Желимо вам свима утешних и радосних светих дванаест дана Божићних, који су истинско испуњење времена и зрачак вечне светлости. Нека наступајућа 2023. година покаже милост и благодат Божанског Слова оваплоћеног за нас и наше спасење, да буде период мира, љубави и солидарности, заиста година правде Господа нашег! На многа и блага љета!
О Рождеству Христовом 2022
† Константинополски
огњени молитвеник Богу за све вас
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου